Ja reziser

Tripovi

25.02.2005.

Ja lijep pametan jak zajeban lud otkacen nacitan (radni naslov)

Ulazim ja jednog dana u haustor u kojem živi lift u kojem sam ostavio pola života. Ispred lifta srećem osobu koju već dugo poznajem, a otprilike se zove Osamdesšesto. Ženska osoba, meni onako draga, a pošto je suprotnog naelektrisanja od mene (ima ožiljak od sjekire između nogu) čak i privlačna (meni bar). I tako ja ćaskam sa njom (dijalog nije bitan, apsolutno nije bitan) i lift dođe. Ulazimo u lift raspoloženi i ja kažem (ovo je već bitno) kako nema ništa šta ima kod tebe i kako pokušavam da nađem smisao. Bilo čega. Jednostavno pokušavam da napravim nešto da bar neko ima koristi. I tako lift kreće. Nisam joj dozvolio da pritisne dugme svog sprata, nego sam, kao pravi jebač i zavodnik ja to uradio i moje smeđe oči su se napunile sjajem.
U taj lift sam ja imao više povjerenja nego u bilo šta drugo na svijetu. Zaglavio sam se milion puta, al se nikad nisam naljutio na njega nit mu šta ružno rekao. Međutim, taj lift više nije bio onaj kojeg sam ja znao. Bila je to podivljala zvijer žedna krvi i osvete, i samo je čekala svoju prvu žrtvu.
Lift je putovao, Osamdesšesto je nešto pričala, a ja sam joj već pravio djecu, ustvari već sam ih vodio na klackanje, dok je ona uživala u hladu čitajući Ženu 21 i razmišljala o svojoj karijeri. Odjednom, stvarnost me vrati u stvarnost. Lift je naglo usporio sprat prije mog sprata. Hajde, kontam, dešavalo se to i prije, uspori, miliš deset sekundi i onda stane, normala izađeš, dođe nadrkani komšija, zavrne mu neki šaraf i on opet radi. Međutim, to se ne desi. Jedan od razloga je što se nadrkani komšija predozirao rakijom i tako predoziran izgubio šarafciger, ali to nije bitno. Lift je nastavio militi i prošao moj sprat. Tu nas je već obadvoje počela hvatati sjebada. Munjevito sam reagovao, i pritisnuo dugme STOP. Ali, gle čuda! Lift nije stao. Imali smo još par šansi prije nego što nas zakuca u kućicu i pokida sajle (bila je i ta varijanta ali mi se učinila manje umjetnički vrijednom pa sam izabrao ovu drugu). Od tog trenutka smo bili na sve ili ništa. Onda sam ja u nano sekundi zgrabio Osamdesšesto i munjevitim potezom izbio vrata dok je lift prolazio pored njih. Izletili smo zajedno, lift je produžio, a iza njega je ostala rupa duboka dvocifren broj spratova, plus podrum plus donji podrum minus onaj kurac što viri odozdo da se nabije na njega onim kurcem što njemu viri odozgo al sa donjeg dijela, s vanjske strane.
Ispali smo iz lifta i našli se u pravo jebačkoj pozi, i ja sam pomislio "to je to, sad žvaljenje, pa jebi ga film je". Međutim, Osamdesšesto je naglo počela da hiperventilira, što je meni u početku bilo smješno pa sam joj reko: "šta ti je budalice, sve je ok" i zagrlio je. Posle nekoliko trenutaka prestalo mi je biti smiješno i počela me hvatati sjebada. Onda sam rekao: "Hoćeš da pozvonim da neko izađe", a ona je rekla: "Nema niko kući, evo ti ključ, otključaj... (...pa da se jebemo", odjeknulo je u mojoj glavi). Ali, ja, kao razuman čovjek, shvatio sam kakva je situacija i otjerao sam te misli iz glave.
Ušli smo kod nje u stan. Stan ko stan. Normalno namješten. Na trpezarijskom stolu tanjir sa dec graha, pored njega kašika, prljava, a na stolici obješene tangice. Tapete su bile specijalne, i u ritmu ciklusa su mijenjale boju.
Produžili smo u kupatilo. Tamo je stajala rolna toalet papira marke "Violeta" i neotpakovan paket "Silvije". Miris Lenora se širio, i uz uzbuđenje, pumpao krv u moj "dio tijela". Bojler je bio upaljen, a ulošci su bili uredno složeni. Pomogao sam joj da se umije, nakon čega je malo došla sebi. Otišli smo u dnevnu sobu, sjeli, a ona je naslonila glavu na moje rame i počela je da nas obuzima toplina. Jebali se nismo, al smo se dogovorili da izađemo, i ja sam otišao.
Sišao sam pješke, otišao kući i izdrkao.

<< 02/2005 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728

MOJI LINKOVI

BROJAČ POSJETA
69154

Powered by Blogger.ba

Free Web Counter